,,Kulturno nasleđe Srbije: Srbija i Uneskoˮ, predavanje istoričara Dejana Ristića, biće održano večeras, 23. januara sa početkom u 20h, u beogradskom hotelu ,,Metropolˮ.
Izuzetno bogatstvo kulturne baštine (arheološki lokaliteti, prostorne kulturno-istorijske celine, bogomolje, utvrđenja, javni spomenici, bojišta, vojni memorijali i mesta stradanja, arhivi, biblioteke, muzeji, galerije i dr.) čine Srbiju prepoznatljivom u evropskim i svetskim okvirima.
Kulturno nasleđe, u sva tri svoja pojavna oblika (pokretno, nepokretno i nematerijalno), predstavlja jedan od temelja identiteta, ali i nepresušan obrazovni, naučni, umetnički, privredni i turistički resurs.
Šta čini kulturno nasleđe Srbije? Koliko poznajemo, na koji način čuvamo i kako upravljamo sopstvenim kulturnim nasleđem? Šta je ono što predstavlja svetsku vrednost? Po čemu Srbija može biti prepoznatljiva na svetskim kulturnim i turističkim mapama? Šta bi to mogao biti srpski kulturni proizvod? Na koji je način Srbija prisutna u Unesku? Zašto nas u Unesku više nema, nego što nas ima?
Ulaz na predavanje je slobodan, a organizator je Rotari klub ,,Beograd – STARI GRADˮ.
BIOGRAFIJA PREDAVAčA
Dejan Ristić je istaknuti istoričar, prevodilac i scenarista. Jedan od vodećih stručnjaka u oblasti integralne zaštite i upravljanja kulturnim nasleđem.
Obavljao je dužnosti upravnika Narodne biblioteke Srbije, državnog sekretara za kulturu i brojne druge u Vladi Republike Srbije. Bavi se diplomatskom istorijom (srpsko-britanski i srpsko-francuski odnosi krajem 19. i početkom 20. veka; jugoslovensko-alžirski odnosi od 1954. godine), Holokaustom, odnosom države i tradicionalnih verskih zajednica u 20. veku, kulturnom istorijom i kulturom sećanja).
Autor je većeg broja naučnih radova i knjiga među kojima se posebno izdvaja ,,Kuća nesagorivih reči: Narodna biblioteka Srbije 1838-1941.”.
Preveo je dela prof. dr Jana Keršoa ,,Hitler – Hibris : 1889–1936ˮ i ,,Hitler – Nemezis : 1936–1945ˮ, prof. dr Suzan Vajs Bauer ,,Istorija starog sveta: prve civilizacijeˮ, ,,Istorija starog sveta: prva carstvaˮ, ,,Istorija starog sveta: prve nacijeˮ, dvotomne ,,Istorije srednjovekovnog svetaˮ, kao i prof. dr Filipa K. Hitija ,,Tvorci arapske istorijeˮ (kao koprevodilac).
Učesnik je međunarodnih stručnih i naučnih skupova održanih u Beogradu, Londonu, Trondhajmu, Jerusalimu, Beču, Hagu, Amsterdamu, Tel Avivu, Istambulu, Bratislavi, Pragu, Moskvi, Haifi, Varšavi, Oslu, Helsinkiju, Briselu, Bukureštu, Luvenu, Andrićgradu, Ljubljani i dr.
Pohađao je specijalizovane edukacije u Jerusalimu i Londonu iz oblasti državne uprave i istraživanja Holokausta kao stipendista britanske i izraelske vlade. Inicijator je i koordinator više projekata realizovanih pod pokroviteljstvom Uneskoa.
Koordinirao je aktivnosti na izradi nominacionih dosijea za unos slave (nematerijalno kulturno nasleđe), telegrama kojim je Austrougarska objavila rat Srbiji 1914. godine (pokretno kulturno nasleđe) i stećaka (nepokretno kulturno nasleđe) na Uneskove liste svetske kulturne baštine.
Koautor je Nacionalne postavke Republike Srbije ,,Vojni memorijali i mesta stradanja iz Drugog svetskog rataˮ koja je osvojila prvu nagradu na Međunarodnoj izložbi ˮMemorijal 2011.ˮ (Moskva, 2011), kao i izložbi ,,Petar Prvi Karađorđević – kralj i ratnikˮ (Topola, Zadužbina kralja Petra Prvog Karađorđevića, 2011) i ,,Sećajte se moji mene jer me više nemaˮ (Beograd, Istorijski muzej Srbije, 2011).
Inicijator je, koordinator i/ili stručni konsultant u realizaciji više desetina nacionalnih i međunarodnih naučnih skupova i izložbi održanih u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Kruševcu, Valjevu, Šapcu, Boru, Užicu, kao i na Cetinju, u Skoplju, Zagrebu, Banja Luci, Solunu, Budimpešti, Rimu (Vatikan), Parizu, Londonu, Tunisu i Rabatu.
Tokom rada u NBS posebnu pažnju posvetio je zaštiti i obogaćivanju nacionalnog fonda, stručnom radu, izdavačkoj delatnosti, kao i unapređenju međunarodne bibliotečke saradnje. Uspostavio model nacionalne biblioteke kao multifunkcionalne ustanove kulture. Narodna biblioteka Srbije u tom razdoblju dobila je čitav niz visokih odličja poput Sretenjskog ordena drugog stepena, Izvanrednog zlatnog beočuga, Nagrade grada Beograda za najbolju knjigu u oblasti humanističkih nauka u 2012. godini, kao i priznanja na međunarodnim sajmovima knjiga u Beogradu i Podgorici i dr.
Uspostavio je Nacionalni dan knjige. Utemeljio je Nacionalnu nagradu u oblasti bibliotekarstva Janko Šafarik. Osnovao je Fondaciju Narodne biblioteke Srbije. Inicirao je i sproveo zakonsku proceduru za uvođenje akademskog obaveznog primerka. Dobitnik je ,,Pečata Matice srpskeˮ, Spomen-medalje Ministarstva odbrane, ,,Zlatne značke KPZ Srbijeˮ, Povelje zahvalnosti Filološkog fakulteta u Beogradu, plakete Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, priznanja Narodnog muzeja Srbije, Muzeja nauke i tehnike, NC ,,Odbranaˮ Ministarstva odbrane za najboljeg saradnika i dr.
