Autor se prvi put predstavio čitalačkoj publici sa romanom „Ruminacije o predstojećoj katastrofi“, za koji je dobio nagradu „Miloš Crnjanski“ za 2016. i 2017. godinu…
„Prelest“ je novi roman Filipa Grbića koji će uskoro biti objavljen u okviru „Vulkan izdavaštva“.
Pripovedač u Prelesti, profesor Maksim Tumanov, oseća neobuzdanu potrebu da podeli sa čitaocima dubinu svojih padova i iluzornost svojih uspona. Krhka stabilnost njegovog svakodnevnog života počinje da se ruši kada on, na samom početku romana, saznaje da je njegov najbolji prijatelj iz mladosti, Viktor Jokanović, izvršio samoubistvo.
Naizgled samosvestan i duhovno obdaren, ali preosetljiv i nesposoban da podnese unutrašnji pritisak, on ubrzo postaje plen lažnih mnjenja koje mu njegov vlastiti um postavlja kao zamke. Sa svakim novim poglavljem Maksim tone sve dublje u blato poroka: on se odaje pijančenju, drogiranju i promiskuitetu. Ali pošto niko ne pada tako a da ne povuče i druge sa sobom, Maksim, taj slatkorečivi zavodnik i samoživi manipulant, pokušava da ublaži vlastite unutrašnje bolove tako što se bezočno služi ljudima iz svog okruženja kao pukim instrumentima za postizanje zadovoljstva.
Međutim, žestoki lov na zadovoljstva nije izraz nekakvog hedonizma, već njegove nesposobnosti za trpljenje bola, jer Maksim neprestano traži lek koji će ublažiti njegove unutrašnje bolove i pribaviti mu makar i kratkotrajni samozaborav. Maksimove veze sa spoljašnjim svetom ubrzo pucaju, on ostaje sam i ponaša se neuračunljivo. Razvratni ciklus naglo se prekida kada Maksim dobija poziv iz suda u kom se od njega, pravnim putem, zahteva da se podvrgne testu za utvrđivanje očinstva…
„Dato mi je da vidim ono što je uzvišeno, ali mi nije dato da se popnem do tog uzvišenog, kog ipak nikako ne mogu da se otarasim, jer ga vidim jasnije nego što vidim predmete koji me okružuju. I samo zato što se ravnam prema uzvišenom, ja ne mogu naprosto da padnem ili da se sapletem, već mogu jedino da se strmoglavim i survam pravo u ambis. Svaki put sve dublje. Suviše okoreo da bih obnovio čednost. Suviše prevejan da bih postao skrušen. Suviše malodušan da bih doživeo iskreno pokajanje.“
