Na današnji dan, pre tačno osamdest godina, 9. oktobra 1934. godine, ubijen je kralj Aleksandar Karađorđević u Marseju. Izdavačka kuća „Evoluta“ iskoristila je priliku da baš tog sudbonosnog datuma predstavi knjigu „Atentat 1934“ Milana Bogojevića.
Predgovor za ovu knjigu napisao je ugledni istoričar dr Bojan Dimitrijević, naučni savetnik Instituta za savremenu istoriju, što je dovoljna potvrda da je autor pristupio ovom događaju sa potrebnom pažnjom da se ne iznevere istorijske činjenice. Predstavljanje knjige biće upriličeno u Topoli, u bioskopskoj sali Kulturnog centra, a tom prilikom, pored autora i pisca predgovora, govoriće i NJKV princ Vladimir Karađorđević.
Bogojević, kao neko ko se profesionalno bavi obezbeđenjem važnih ličnosti, a pritom ima osećaja za minula vremena, upustio se u analiziranje atentata na jedan sasvim nov način – s aspekta bezbednosne zaštite samog kralja i posledica propusta na sam čin atentata, zaključio je dr Dimitrijević i dodao: Ovaj događaj, kao i profesionalno iskustvo, podstakli su autora Bogojevića, da se u godini kada se obeležava osam decenija od tog prelomnog događaja za istoriju prve Jugoslavije pozabavi pojedinim aspektima atentata koji su sastavni deo samog čina, ali su možda izmakli posebnoj pažnji javnosti.
Originalnost ove knjige ogleda se u autentičnom tumačenju događaja zasnovanom na svakodnevnom iskustvu tokom rada sa „štićenim ličnostima“. Autor analizira kraljevo bezbednosno okruženje, slažući ga u specifične „prstenove“, u kojima su šire, uže i neposredno obezbeđenje: Kraljeva garda, policija, obaveštajna služba. Potom definiše pojmove važne za razumevanje obezbeđenja ličnosti od najvećeg moguće značaja za jednu državu i narod. Konačno, ukazuje na bezbednosne propuste francuske strane važne za razumevanje atentata, naveo je Dimitrijević.
Aleksandar Karađorđević, u svom vremenu se smatrao „srpskim” kraljem, iako je formalno bio vladar Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno Kraljevine Jugoslavije. Njegova vladavina bila je sa usponima i padovima, mnoga dela su mu slavljena, a mnoga kuđena, u zavisnosti od potonje epohe i političkog stava kritičara. Međutim, odlazak kralja Aleksandra sa političke scene označio je defintivnu promenu političkih okolonosti u Kraljevini, koju je ostavio svom bratu od strica na upravljanje do punoletstva mladog prestolonaslednika Petra. „Aleksandrov odlazak uticaće na sudbinu njegovog kraljevstva, a još više na sudbinu njegovog naroda. Atentat na moćnog vladara u deceniji kada je upravo takav kralj i čovek takvih osobina trebalo da vodi Jugoslaviju imao je tragične poseldice koje se osećaju do današnjih dana“, smatra autor predgovora.
