TAJNA USPEHA JE SAMO U TOME DA SE POKRENEŠ…

Tokom spisateljske karijere, koja je trajala preko pola veka, Agata Kristi je napisala 79 knjiiga, od čega 66 čine kriminalistički romani. Prema „Ginisovoj knjizi rekorda“, ona je najprodavaniji autor svih vremena. Jedino su Biblija i Šekspirova dela prodavanija od romana Kraljice zločina. Koristila je reči koje izazivaju hemijsku reakciju čitalaca, koji su njene knjige čitali u jednom dahu. Stručnjaci sa univerziteta u Londonu, Birmingenu i Varviku su, proučavajući preko 80 Agatinih romana, zaključili da određene fraze koje je upotrebljavala služe kao „okidači“ za podizanje nivoa serotina i endorfina, koji u mozgu izazivaju osećaj zadovoljstva.

Rođena je 15. septembra 1890. u kući zvanoj „Ešvild“ u Torkiju, kao treće dete svojih roditelja. Njen otac, Frederik Alva Miler, bio je američki berzanski posrednik sa samostalnim prihodima. Umro je kada je Agati bilo 11 godina.

„Nije bio posebno inteligentan. Mislim da je imao jednostavno srce puno ljubavi i zaista mu je bilo stalo do bližnjih. Imao je mnogo smisla za humor i lako je zasmejavao ljude. U njemu nije bilo podlosti niti ljubomore i bio je gotovo fantastično velikodušan. Po prirodi je bio srećan i vedar..“

Frederik je Agatinu majku, Klarisu Margaret Miler, upoznao i osvojio kada joj  je bilo 10 godina.

„Uvek je osećao nešto posebno za to zaljubljeno dete. Čuvao je njena detinjasta pisma i pesme koje mu je pisalab i nakon velikog niza flertova u Americi vratio se u Englesku i zamolio mirnu malu rođaku da mu bude žena..“

Za razliku od oca, Agata je svoju majku drugačije opisivala.

„Moja majka je bila potpuno drugačija. Bila je zagonetna i očaravajuća ličnost, snažnija od oca, zapanjujuće originalna u svojim idejama…“

Iako je Agatina sestra išla u školu, njena majka je odlučila da je bolje da se mlađa ćerka školuje kod kuće. Na sebe je preuzela odgovornost da je nauči aritmetiku kao i da čita i piše. Podučavala ju je muzici i naučila da svira klavir i mandolinu. Majka je Agatu ohrabrivala da piše poeziju i kratke priče, od kojih su neke objavljivane u lokalnim časopisima, ali bez većeg uspeha. Tokom odmora u Egiptu napisala je svoj prvi roman, koi je njihov porodični prijatelj Iden Filipot preporučio svom književnom agentu u Londonu, ali bez uspeha.

Kada joj je bilo 16 godina, kako bi završila školu i stekla formalno obrazovanje, Agata je otišla u Pariz na dve godine, gde je studirala pevanje i klavir. Iako je bila vešt pijanista, trema i stidljivost joj nisu dozvolili da nastavi muzičku karijeru.

SAMO LJUDI KOJE VOLIŠ MOGU TI UČINITI ŽIVOT NEPODNOŠLJIVIM…

Tokom Prvog svetskog rata Agata je radila kao medicinska sestra u bolnici. Kasnije je radila u bolničkoj apoteci. Ovaj posao imao je veliki uticaj na njeno stvaralaštvo, jer su mnoga ubistva u njenim knjigama izvršena uz pomoć otrova.

Tokom 1914. udala se za pukovnika Arčibalda Kristija, avijatičara pri Kraljevskim avio trupama. Dobili su ćerku, Rozalind Hiks. Njihov brak trajao je do 1928. Nakon što je saznala da je muž vara, Agata je zatražila razvod. Arčibald je otišao od kuće sa ljubavnicom, a Agata se povukla iz javnog života. Njen nestanak je izazvao negodovanje, pre svega među ljubiteljima njenih romana. Jedanaest dana su je tražili, sve dok je nisu prepoznali u jednom hotelu, gde se lažno predstavila. Nikada nije objasnila razloge svog nestanka, a lekari su smatrali da je patila od psihogene fuge.

Agata se veoma interesovala za arheologiju. Sa arheologom Maksom Malovinom zbložila se nakon saradnje na arheološkim iskopavanjima. Venčali su se 1930, a u braku bili 46 godina, sve do njene smrti. Putovali su po Bliskom istoku, a ta regija je bila mesto dešavanja u nekoliko njenih romana.

Prvi roman objavila je 1920. godine. Već tada čitaoci su upoznali Herkula Poaroa, lika koji se pojavljuje u njena 33 romana i nekoliko desetina kratkih priča. Ekscentričan, komičan, jajaste glave, uvoštenih brkova i uvek briljantnog uma Poaro je, iako izmišljen, jedan od najpoznatijih detektiva na svetu. Pored njega, Agata je „proslavila“ i Džejn Marpl. Gospođica Marpl je starija, neudata žena koja se amaterski bavi detektivskim poslom, a pojavljuje se u 12 romana Kraljice zločina.

Šest romana Agata je objavila pod pseudonimom Meri Vestmakot. Iako je ta tajna čuvana preko 15 godina, časopis „Sandej tajms“ je 1949. otkrio da je reč o Agati Kristi.

U čast svog književnog rada imenovana je za komandanta Reda britanske imperije 1956, a godinu dana kasnije postaje predsednik „Kluba detektiva“. Orden Britanskog kraljevstva dobila je 1971. Tada njeno zdravstveno stanje počinje da se pogoršava, ali je to nije sprečavalo da piše. Umrla je prirodnom smrću 12. januara 1976. u 86. godini života.

Njene knjige su prevođene na preko 45 jezika. Predstava „Mišolovka“ drži rekord najdužeg prikazivanja u Londonu – preko 25.000 prikazivanja. Mnogi Agatini romani i kratke priče su ekranizovane. Iako je smatrala da je se deset godina posle smrti niko neće sećati ostala je upamćena kao najpoznatija i najprodavanija Kraljica zločina u istoriji svetske književnosti.