Umetničko stvaralaštvo Dušana Gerzića Gere ne može se podvesti pod jedan pojam. Na svojevrstan način bavio se muzikom, grafičkim dizajnom, fotografijom, tehnikom body painting, filmom, crtanjem i slikanjem. Nije bio od onih umetnika koji sede i smišljaju šta će da naslikaju. Samo bi seo pred platno, i naslikao ono što mu prvo padne na pamet. Bio je čovek poteza. Radom i pojavom je ostavio svoj pečat, kako na jugoslovenskoj, tako i, u izvesnoj meri, na američkoj i francuskoj kulturnoj sceni. Bio je ekscentričan, misteriozan, osetljiv, ali veseo i veoma voljen u društvu.

- Borjana Bulajić, Mira Mijatović, Dušan Gerzić

Gera je rastao na Topčiderskom brdu, u Istarskoj ulici, u kući u kojoj je svojevremeno živela i stvarala slikarka Zora Petrović. Otac mu je bio hirurg, a majka inženjer. Nije mnogo čitao knjige. Voleo je stripove. Bio je veoma društven. Voleo je da izlazi i mnogo vremena je provodio sa svojim prijateljima. Osnovao je grupu VIA Talas tokom snimanja ploče „Artistička radna akcija“ 1980. godine. Pored njega, bend su činili i Mira Mijatović, ćerka tadašnjeg predsednika Jugoslavije Cvijetina Mijatovića, i muzičari Bojan Pečar i Miško Plavi. Međutim, Gera je ubrzo napustio grupu. „Iako je žarko želeo da bude u rokenrolu, jer je upravo njegova generacija stvorila jugoslovenski novi talas, mislim da je osećao da nije baš tako dobar bubnjar i da ima mnogo više smisla za crtanje i slikanje“, kaže Gerin brat Borivoj Gerzić, pisac i prevodilac.

- New York Tunnel Club

Gera je narednih godina radio kao di-džej u klubovima „Akademija“ i „Zvezda“. Uz to, i kao grafički dizajner (oslikavao pozivnice, plakate i omote ploča) i fotograf, sarađujući sa grupama Ekatarina Velika, Haustor, Električni orgazam, Idoli, D’Bojs. Bio je prvi umetnik u Jugoslaviji koji je počeo da se bavi slikanjem po telu, ali nije bio pobornik trajnih tetovaža, smatrajući ih suviše agresivnim. Voleo je da slika i briše. Između ostalih, oslikao je tela Sonje Savić, Marine Perazić, kao i članova grupe EKV za omot njihovog albuma Tattoo 1985. godine. Svoj projekat „Inicijacije“ – body painting je, u saradnji sa Marinom Švabić, iste godine predstavio u galeriji Studentskog kulturnog centra u Beogradu. „Osamdesetih godina su ga privlačile šare i tela, ta kombinacija mu je iz nekog razloga bila zanimljiva. Pošto je voleo da se druži, mislim da je pokušao da spoji umetnost i druženje jer je podloga za njegove crteže bilo ljudsko telo, tj. živi ljudi. Nije bio od onih umetnika koji imaju potrebu da se negde zavuku i rade u samoći“, kaže Borivoj Gerzić.

- Nove freske na fasadi SKC-a

Budući da se u to vreme više posvetio crtanju, održao je još izložbi u SKC-u od kojih je jedna, pod nazivom „Nove freske“, predstavljala originalnu instalaciju na fasadi kulturnog centra. Ubrzo nakon toga, završio je Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu, ali je verovao da ga pravo umetničko iskustvo očekuje negde drugde. Školovanje je nastavio u Parizu u klasi profesora Vladimira Veličkovića, a zatim se preselio u Njujork, pa u Toronto, da bi se potom vratio u Pariz. „Gera je bio avanturista i oduvek je želeo da ode iz Beograda. Pošto mu je Pariz bio bliži od Njujorka, prvo je tamo otišao. Pariz mu je nekako bio „umetničkiji“ grad, bar na prvi pogled. Posle Pariza, želeo je nešto drugo, pa je otišao u Njujork. Pričao mi je da mu je Njujork „težak“, jer ima bezbroj umetnika, da je konkurencija velika, da mu ne odgovara stalna trka za uspehom. Pariz mu se posle toga činio prijatnijim mestom za život i rad, pa se tamo i vratio, i živeo u umetničkoj koloniji La Forge, na Belvilu“, priseća se Gerin brat. Geri je odgovaralo da se seli iz države u državu, ali mu je bilo i naporno jer nije uspevao da reši probleme s papirima i stambenim pitanjem, a često je ostajao i bez novca. Snalazio se. Održavao je izložbe i s vremena na vreme prodavao svoje radove, ali mu to nije bilo dovoljno za normalan život. Sa druge stane, bio je zadovoljan jer je živeo autentično. Od 1986. do 1996. godine retko je dolazio u Beograd.

Što se tiče crtačke tehnike, najčešće se koristio olovkom, tušem ili kombinovanom tehnikom. Slikao je uljanim bojama na platnu, ali i na raznim drugim površinama – kutijama od cipela, kartonima, daskama itd. Prema rečima njegovog brata, Gera je bio majstor u tri stvari – potezu, boji i atmosferi. Umeo je da dočara atmosferu u svojim radovima, da priča priče preko njih. Mnogi veruju da je najplodniji deo Gerinog stvaralaštva bio za vreme njegovog drugog boravka u Parizu, kada je potpuno ovladao svojom tehnikom. Na njegovim radovima često su preovladavali crna boja i mračni motivi. „Teško je reći šta mu je značila crna boja. Verovatno je bila odraz nekog njegovog estetskog osećanja, a možda i pogleda na svet. Ne nužno depresivnog, jer je po prirodi bio veseo“, kaže Borivoj Gerzić.

- Figura, tuš i akvarel, 25 x 19,5 cm, 1993.

Zanimljivo je napomenuti da je pariski deo Gerinog života prikazan u francuskom filmu „Ljubavnici“ Žan-Marka Bara iz 1999. godine, gde je glavnu ulogu igrao Sergej Trifunović. Reditelj je Gerinu umetnost smatrao originalnom i nesvakidašnjom, kao i njegovu ljubavnu priču sa suprugom Đulijom sa kojom se venčao i razveo negde u inostranstvu.

Dušan Gerzić je preminuo 1998. godine u Beogradu, u 36. godini. Za života je naslikao oko 150 slika i nacrtao više od 500 crteža, od kojih su mnogi prikupljeni i predstavljeni u reprezentativnoj monografiji Gera: I, Myself & Others, koja je izdata 2003. godine.

- Foto: privatna arhiva Borivoja Gerzića