Premijera opere „Orfej“ Klaudija Monteverdija, a u režiji Daniela Pflugera, zakazana je za 18. novembar u Operi i teatru Madlenianum, a u koprodukciji sa Novom beogradskom operom. Ovom prilikom naš sagovornik je protagonista Nikola Diskić, operski pevač koji već poslednjih deset godina živi i radi u Nemačkoj. U rodnom Beogradu je završio studije ekonomije, kao i Muzičku školu „Stanković“, a potom i Muzičku akademiju u Manhajmu. Tokom studija se zaposlio u Nacionalnom teatru u Manhajmu…

Budući da živite u Nemačkoj, da li ste dosad operski nastupali u Srbiji?

Nisam. Ovo mi je srpska operska premijera.

Kakav je osećaj pripremati ovakav svetski komad za rodni Beograd?

Neprocenjiv. Imam tremu, ali se neizmerno radujem nastupu. Odgovornost je veća jer nastupam u svom gradu, pred publikom u kojoj će sedeti mnogi meni veoma dragi ljudi.

Kako biste opisali ovu predstavu, kao i svog lika?

Orfej je polu-božanstvo iz mitologije. Kompleksan lik koji ima primese nežnosti, nezrelosti, ludila, egoizma. On poseduje i osobine savremenog čoveka. Danas, i publika i izvođači retko dolaze u susret sa baroknom muzikom. Ona podrazumeva barokni orkestar i pevanje na određeni način. Naime, količina glasa, koja se koristi u romantizmu ili u klasicizmu nije toliko poželjna da se praktikuje i u baroku. Operski pevač treba da peva svojim glasom, ali treba i da se prilagodi na istorijske instrumente koje koristimo u „Orfeju“, koji su napravljeni na isti način kao u doba Monteverdija, što znači da to nisu savremeni instrumenti i njihov volumen je mnogo niži.

Znači orkestar će u ovoj operi koristiti samo originalne stare instrumente?

Da. To je jedinstveno iskustvo koje pevača stavlja pred glasovni i glumački izazov. Monteverdijeva ideja je bila da muziku stavi u centar, pa da se reči uklapaju u nju, a ne obratno. Međutim, ta kombinacija reči i muzike dovela je do toga da je to delo započelo istoriju opere i od njega su nastala sva naredna ostvarenja i veliki kompozitori. Znači to je jedan povratak korenima opere i za mene predstavlja veliko iskustvo iz kog sam mnogo toga naučio.

Da li ste „Orfeja“ nekad izvodili u Nemačkoj?

Nikad. Ovo mi je prvi put. Glumio sam Odiseja u Monteverdijevoj operi „Povratak Odiseja kući“.

Koja je razlika između nemačke i srpske operske scene?

Budući da do sada nisam operski nastupao u Srbiji, nemam mnogo uvida u njenu opersku scenu. Ono što mogu da primetim jeste da postoji razlika u obimu repertoara. Nemačko tržište je daleko obimnije, pa je i samim tim repertoar veći; to je velika zemlja sa preko osamdeset registrovanih operskih kuća. O srpskom kvalitetu izvođenja ne mogu da govorim jer nemam iskustva na našem podneblju. Ali, verujem da ljudi daju sve od sebe i da u izvođačkom karakteru i sa umetničke strane nema razlike.

Šta publika može da očekuje od „Orfeja“?

S obzirom na to da nam je reditelj iz Nemačke koji veoma uspešno radi svoj posao, publika može da očekuje lepu, prijatnu predstavu; intenzivnu – što emotivno, što scenski i pokretno. Verujem da će ova priča doneti jednu operu koja je u Srbiji nepoznata. I scenografija je interesantna. Veoma nam je dobar tim. Učestvuju ljudi iz Nemačke, Austrije, Hrvatske i Srbije. Nadam se da će ova predstava privoleti one koji do sada nisu bili u operi; da će ih inspirisati da ponovo zakucaju na vrata Madlenianuma i drugih pozorišta.

- Foto: Madlenianum