„Galaksija“ je ponovo među nama

Predstavljanje elektronskog izdanja časopisa za popularizaciju nauke „Nova Galaksija” biće održano danas, 8. marta, u 13h u Galeriji RTS-a u Beogradu.

- Naslovna strana časopisa iz 1982. godine

Naučnopopularni časopis Galaksija bio je jedan od najboljih te vrste u Evropi, a svakako bez premca u SFRJ. Iznikao je magazina Kosmoplov, posvećenog naučnoj fantastici i popularizaciji nauke, čiji je urednik bio Gavrilo Vučković.

Prvi broj Galaksije osvanuo je na kisocima 1972. godine, zaslugom dvojice dvojice vrsnih novinara – Gavrila Vučkovića, glavnog urednika, i Tanasija Gavranovića, zamenika glavnog urednika, koji su joj ostali verni do odlaska u penziju. Časopis se, nažalost, 2001. godine ugasio.

Gotovo da nema naučnika ili istraživača u Srbiji – od akademika do početnika – koji je u svojim mladim godinama nije čitao, a mnogi su se na njenim stranicama ogledali u pisanju. I dan-danas se mnogi raspituju da li će je iko obnoviti.

I, evo, Galaksija je ponovo među nama. Kao Nova Galaksija ili Galaksija nova vakrsava u starom duhu i novom ruhu. Iz prethodne je sačuvala vrhunsko znalačko pisanje na pojedine vruće naučnotehnološke teme koje je sada preobukla u elektronsko izdanje.

Sada je to prvi naučni magazin na internetu u nas i na prostorima pređašnje Jugoslavije za koji pišu naši vodeći naučnici u matici i rasejanju, od kojih su šestorica akademici (čanovi domaćih i inostranih učenih društava), dvadesetdvojica redovni profesori univerziteta, trojica doktori nauka, dvojica magistri i četvoro stručnjaci za pojedine oblasti, ne računajući glavnog urednika koji je, pored ostalog, utemeljio i gotovo dve i po decenije uređivao naučnu rubriku Politike.

Stanko Stojiljković, drugi glavni urednik po redosledu, odlučio je da je obnovi okupivši vrhunske naučnike i stručnjake, od kojih su većina bili njeni verni čitaoci.

Za prvi broj piše četrdeset autora – akademika, univerzitetskih profesora i stručnjaka – koji odgonetaju: kako izgleda šumski internet, zašto leptiri nose naočari, u kom ratu ratuju frižideri, da li je Njegoš bio naučnik, može li Beogradski univerzitet među 100, zavisimo li od akcelaratora, ko sme da operiše u ničijoj zemlji, ima li povratka iz crne rupe, može li se objasniti vreme, kada nas mozak vara, koliko je Pupin poklonio Srbiji, šta otkrivaju Tesline mašine, ko je veliki zaboravljeni srpski filozof, kako je Pavlu Saviću izmakao Nobel, zašto je reč mir jedna od najopasnijih, čije su arapske cifre, kakvoj se himni raduju studenti, koji je najveći prost broj, gde se krije šesto čulo…?

U Novoj Galaksiji biće, prevashodno, zastupljena dostignuća srpskih istraživača kod nas i u svetu, koja su u sličnim revijama uveliko zapostavljena, iako neće izostati tumačenja najnovijih svetskih otkrića.